Епископ нишки Иринеј изабран је данас на заседању Светог архијерејског сабора за 45. патријарха Пећкога трона. Устоличење ће се обавити сутра ујутру у Саборној цркви у девет сати.

Записник са избора новог патријарха отворен је данас у пет сати и прочитан свим владикама које су присуствовале чину избора, после чега су га потписали. После ове формалности, новоизабрани патријарх Иринеј председава првом седницом Светог архијерејског сабора.

Митрополит-црногорско приморски Амфилохије, Иринеј бачки и Иринеј нишки су тројица кандидата који су добили натполовичну већину. Коверту са именом патријарха извукао је архимандрит Гаврило из манастира Лепавина у Хрватској.

Познаваоци прилика и односа у СПЦ су још јутрос после литургије претпоставили да ће Иринеј нишки бити изабран за новог патријарха, пошто је из цркве изашао руку под руку са епископом зворничко-тузланским Качавендом. Обзиром да Качавенда контролише 18 босанских гласова и свој 19., упућенима је било јасно како ствари стоје.

Одмах после извлачења коверте са именом новог патријарха Свети Синод је сазвао конференцију за штампу за пет минута. Због тако ограниченог рока, само ретки новинари који су се у том моменту ту затекли имали су

Ток гласања

Приликом гласања за тројну кандидатуру приликом избора патријарха митрополит Амфилохије Радовић је у првом кругу добио 25 гласова. У другом кругу владика нишки Иринеј Гавриловић је добио 23 гласа, а епископ бачки Иринеј Буловић је у трећем кругу освојио 21, што је мање од потребне надполовичне већине. Владика бањалучки Јефрем Милутиновић је освојио 22 гласа, што није било довољно за тројну кандидатуру. Због тога је трећи круг поновљен у коме је Иринеј бачки добио 23 гласа.

Рођен је 1930. године у селу Видову код Чачка. Завршио је богословију у Призрену, а Богословски факултет у Београду. 1959. замонашен у манастиру Раковици. Замонашио га је господин Герман, тадашњи српски патријарх. Био је професор, а затим и ректор Призренске богословије.

Завршио је постдипломске студије у Атини, 1974. изабран је за епископа моравичког, викара патријарха Германа.

У Видови поносни на новог патријарха

Вест да је за новог српског патријарха изабран епископ нишки Иринеј брзо се прочула у његовом родном селу, Видови, на падинама Каблара, 15-так километара од Чачка.

У снегом завејаној страни, у кући озиданој на старом огњишту породице Гавриловић, поред добро наложеног шпорета, седела је Десанка, супруга патријарховог старијег брата, покојног Вукомана, која се у Видову удала 1956. године.

"Била је то сиротињска, али честита и поштена породица. Здравко и Милијана Гавриловић имали су троје деце: Вукомана, Мирослава и Милијанку. У Видову су се населили из оближњег Пријевора. На узвишицу између Западне Мораве и Каменице. Радили су вредно и после докупили мало земље", прича Десанка, која додаје да је Здравко, Мирослављев отац, погинуо несрећним случајем, у возу када је садашњи патријарх имао само пет година.

Мирослав је још као основац отишао у оближњи манастир Преображење, где је игуман Јевстатије одмах запазио његову бистрину, па му је посаветовао да настави школу. Одатле је будући патријарх прешао у Чачак, где је завршио тадашњу нижу гимназију, а потом Богословију у Призрену. Да би се 1959. године замонашио у манастиру Раковица.

"Често нас је обилазио и бринуо се за потомство свог брата Вукомана. На оближњем извору озидао је камену чесму, са ликовима светаца у мозаику, и доносио нам разне поклоне", прича Десанка, која је у браку са Мирослављевим братом Вукоманом добила синове Предрага и Зорана.

Зоран ради у Москви, а на патријарховом родном огњишту остали су патријархова снаха Десанка, њен син Предраг са супругом Маријом, и децом Стефаном и Јеленом.

"Последњи пут смо били заједно 18. октобра прошле године, у чачанкој цркви, када је дошао да лично венча моју унуку, а своју праунуку Јелену", испричала је она.

Десанка је испричала и да је Миросављева мајка, и сама у старости, прешла у овчарско-кабларски манастир Јовање, где је умрла после неколико година.

Историја поглаварства Српске православне цркве

Новоизабрани српски патријарх Иринеј Гавриловић по редоследу је 45. патријарх пећкога трона, а 51. српски патријарх почев од Јоаникија којег је устоличио цар Душан Силни 1346. године, уздигавши Српску цркву на ниво патријаршије. Пре Јоаникија на челу аутокефалне Српске цркве било је 11 архиепископа почев од Светог Саве, као првог српског архиепископа који је 1218. године код византијског патријарха и цара издејствовао самосталност Српске православне цркве. С обзиром да је Пећка патријаршија у два наврата, током турске владавине, присилно била гашена патријархов трон се налазио у Сремским Карловцима где је столовало шесторица српских патријараха.То значи да је Иринеј 62. поглавар Српске цркве почев од Светог Саве, а 51. патријарх од времена првог патријарха Јоаникија.